<body>
Priče iz Old York Towna









02.04.2019.

Šta biste vi?

a) biti sretna osoba, ali što ste sretniji, drugi ljudi misle da ste utoliko sve nesretniji
b) biti tužna osoba, ali što ste tužniji, drugi ljudi misle da ste utoliko sve sretniji

Ne zalijećite se olako. Zamislite kako vas svi sažaljevaju ako uzmete a) tek tako. Osim toga, ne vjeruju vam da niste tužni. Pod odgovorom a), dakle, to podrazumijeva i konsekvence nerazdvojive od čitavosti tog odgovora.

Također, odgovor b) ima svoje prednosti i mane. Komentari su otvoreni.
30.03.2019.

dang

ljudi nikako da shvate da me ne zanima šta rade u tom trenutku kad ih pitam šta rade draga lejla, ne pitam te piješ li kafu sad, nego oko čega se vrtiš ovih sedmica "pijem kafu"... ima li išta debilnije odgovoriti

29.03.2019.

meni ništa nije sveto niti vredno

sve je samo šljam, jedne ili druge boje

sve je bezvrednost, obična ološ, produžena ruka egzistencije

i to što se nasmejem nekad, to je zbog morbidne šale
26.03.2019.

xxxx

seci, majstore, ali kako spada!

najpre me zagrij tupim nožem
da se naviknem na dodir metala
stopljenim sa mojom kožom

tada, blago ili grubo
kako ti je već volja
kreni da upireš prema mojoj ruci;
nagni se
upotrebi svoju snagu i
upri

koža će se prvo ulegnuti
a onda će metal hteti da uđe duboko;
tad će biti vreme da shvatiš da ti treba nešto oštrije

ako mene pitaš, uzmi ovaj novi žilet
što ga moja druga ruka verno stiska i čuva za tvoj manevar
lepo ga otvori, promotri ga
dotakni si jagodično meso dva-tri puta
kao što čine psihopate
a onda digni obrve u znak
istovremenog oduševljenja i zadovoljstva
potom mi se duboko zagledaj u oči
luđačkim smeškom

prisloni mi špic žileta na kožu
i počni da me miluješ s njim
opusti me
pre nego počneš crtati crvenom bojom

pravi liniju tim špicem
lagano
nežno
umirujuće
a onda progresivno počni da upireš
jače
jače...

ovaj put će se koža samo blago ulegnuti
a onda će žilet vrlo brzo uploviti
u Crveno more
i počet će da stvara najveće remek-delo
koje ovaj univerzum može da iscenira

krv počinje da šiklja,
ruka počinje da se trese pre nego klone
tahikardija je nastupila
ali, hej - pogledaj mene
ja se smejem luđački
hvala ti na tetoviranju žiletom
ovo je sjajno
i služit će kao uspomena
na istinsko lice sveta

ne staj,
nisam ti rekao da staneš

sada priđi sa leve i desne strane te žiletski napravljene linije
nakrivi glavu promatrajući svoju umetnost
i onda napravi pokret, još dublji, ovaj put i brži
unesi se u to skroz, majstore!

ja volim to što mi radiš;
uživamo li jednako?

topla tekućina mi kupa ruku, mmm,
baš je prijatno, možemo li nastaviti, molim Vas?

da li biste možda želeli promeniti ruku?
oh, pa samo recite

pružam drugu ruku,
ti po njoj crtaš ultimativnu umetnost
onakvu kakve nema nigde

možda će sada bes izaći sa krvlju
ili bi me morao iskasapiti celog?

oh, bože,
još žileta, molim te.
16.03.2019.

Prijateljstvo ili partnerstvo?

Najpre bih, u svoju odbranu, hteo da navedem kako mi reprizalno i epizodalno navraća nevolja u obliku štopanja slova "a, f, c"; ovo je jedno od onih kraćih, retkih parčadi vremena gde rade, i poslušno se ispisuju kada zalupim pomenute tipke. Istini za volju, i sad se često brecam i sunovraćam bes u obliku silovitog stiska prsta kako bih pomenuta slova ispisao.

Onomad sam imao problema sa odnosima koje imam sa drugima. Za dva odnosa bih krivicu (ne)sebično potražio u sebi, i pritom bih se setio one večeri kada me je Klara lepo korila kako ne znam da pružim nešto što sagovorniku preko treba, a ja to ne naslućujem, već i dalje teram po svom. Svaki put kada naiđem na problem takve prirode, sećanje usmerim na tu veče, i svaki put mentalno klimnem glavom, slagajući se sa Klarinim rečima. Ne verovali ili da, ovaj prijatelj-partner mi reče kako mu je bolje bez naših filozofiranja, i kako mu se život čini lakšim, što je ironično; celo vreme smo vodili te razgovore s ciljem da svakodnevnica bude lakša, podnošljivija, ali i sjajnija. Izgleda da to nije ispa(da)lo onako kako smo zamišljali, već je realnost servirala takav prizor kakav je već servirala, demantujući naša očekivanja u praksi. Pa smo prestali da komuniciramo, sve, kao, u dobrom svetlu, ali komunikacije - nema, i pitanje je kada će ponovo oživeti.

Ali, što se tiče mog najprisnijeg prijatelja, priča s njim je nešto drugačija. Tom čoveku, naime, ništa ne smeta, i trpi sve i svašta - ako se već trpiti nešto ima - osim što je spomenuo kako mu smeta moja preterana sreća koja se manifestuje u obliku hiperaktivnosti katkad, što je meni, iskren imam biti, ponovo bilo - ironično. Izgleda da ironija ovih sedmica neštedimice prožima moju svakodnevnicu. No, kad je reč o odnosu inače, meni lično smeta što je čovek previše "opušten", samo bi da chilla od jutra do sutra, premda se ne žali na rad, jer je svestan njegove neophodnosti. Ali, shvatio sam da u tom odnosu nemam nešto što meni treba; možemo konstatovati kako prosto nisam dovoljno kompatibilan kako bih se ovom odnosu više posvetio, pa sam se odlučio baš na suprotno - urediti odnos, smanjiti izlaske sa pomenutom osobom, i generalno reducirati naš kontakt, koji po mene nema suviše koristi ili sveopće lepog osećaja. Ja ne negiram niti jedno dobro koje od tog čoveka potiče; to je čovek kojeg, ako pitaš za novac i on ga u tom trenutku ima - dat će ga; on je čovek koji će te zagrliti rečima i slušanjem, pošto telesno grljenje baš i ne ljubi; čovek je to koji je uvek za kafu, samo što kvalitet tih kafa i njihov potencijal vremenom ishlapi, zbog svoje opetovanosti, kako to već sebi predočavam.

Zbog tih šturo navedenih stavki, odlučio sam kako ću smanjiti odnos sa mojim najboljim prijateljem. Nisam preterano srećan zbog toga. Jedan dio mene čezne da se to odvija kao i pre, dok taj drugi, striktno razumski deo mene, uporno zalaže za redukciju našeg saobraćanja, jer mi u glavi uporno vrišti činjenično stanje stvari, koje meni nije preterano veliko i dobro. Dapače, ja tog čoveka volim, i on je sjajan tip, u nekim stvarima, ali reći ćemo jednostavno da nema te kvalitete koje meni preko trebaju. Nisam siguran šta da radim. Videli smo se pre četiri dana, i par puta se šturo čuli; odlučio sam ređe ići na njegovu smenu na poslu, pošto je ionako uvek svojevrsno rasijan, i uvek je u svom svemiru, retko kada dopuštajući da nam ti svemiri zajedno sa nama zaposednu stol i uljudno popričaju. Ovo je nešto nalik ćorsokaku, budući da sam svestan da se novi najbolji prijatelj ne nalazi ni sa kakvom lakoćom kada imaš dvadeset i četiri godine.

Tip je to suviše drag, ali vrišti u meni neka potreba za iscrtanom linijom u znaku odeljivanja i umanjenim druženjem. Nemam niti blagog pojma kako se sa nekim adekvatnijim približiti, ali će ova odluka i dalje sediti na prestolu svežih odluka.

Sem toga, voleo bih da imam redovne dominantne misli, ali se one, moje, smenjuju poput vremena. Ne znam ni šta o tome da mislim. Ponekad istovetnost ubija, a ponekad nismo u stanju naviknuti se na njeno šarenilo.
10.02.2019.

Da li je neko nekad upotrebio svih 255 karaktera u naslovu posta?

Bilo je više faktora koji su određivale stvari onakvima kakve su, po svojoj prirodi, bile. Greška je bila posmatrati to samo kroz jedan filter, i tako suditi. Greh bi bio misliti da si u pravu, pored toga.

Beše jedna dobroizgledajuća devojka, a pritom je imala inteligenciju, iskren da se bude. Dobro, tačno je da bi smarala svojim objavama, jer je svaka bila nalik na onu prošlu; bilo je očigledno da je furala samo jedan stil. Ipak, bila je iznad proseka. Dobro je izgledala i bila je svesna toga, a kažem vam, imala je i nešto stila, nešto humora, koji je bio daleko od sjajnog, ali nije bio suviše običan. Dojmilo me kad je nekoliko puta objavila fotografiju gde joj se vidi visoko čelo koje ima. Sama je napisala nešto na njegov račun, psujući ga, gotovo se ismevajući. To me pozitivno iznenadilo. Inače ljudi kriju takve stvari frizurama, pozama, filterima, ali ne i ona. Bilo mi je simpatično što ističe svoju, nazovimo je manu, a i dalje pršti od konfidensa. Dopalo mi se, iskren da budem. Znala je da vredi, i da je prirodno što nismo savršeno simetrični.

Glede simetrije, svatio sam nešto. Nama je u redu ako ima nesrazmerno velike šake, ili duge noge, ili uši, ili sve to nesrazmerno malo, i prihvatamo ljude takvim kakve jesu, ali kad je reč o asimetriji personalnosti, tada odjednom nalazimo mane drugima. "Eh, on kasni, ne bih se trebao družiti s njim"; "Ona priča suviše glasno, ne mogu da istrpim to"; "Previše priča i hoće da je u centru pažnje"... Pomalo licemerno, šta ne? Ako već prihvatamo asimetriju fizičkog segmenta, zašto ne možemo i asimetriju ličnosti, već, čim osoba ode preko vrata, mi se pretvaramo u loše ljude. Tužno je što je tako.

Hteo sam da spržim CD od dvadeset moćnih pesama za kola, ali to nije uspelo.
05.02.2019.

Au/Cu?

Dugo sam razmišljao, i ovo nije bila laka prosuda. Ipak: želim da mi pokloniš gram zlata, a ne kilograme bakra u vrednosti tog grama zlata.

31.01.2019.

biranja

Znaš, bile su to stvari koje izgovorimo naglas u sebi te koje se broje i koje u dobroj mjeri određuju kvalitet sutrašnjega dana. Birati koju knjigu sutra čitati i kakav tekst pisati uveliko obećava dobru zabavu. Zbog svoje izvjesnosti.

29.01.2019.

...

Raditi nešto zbog sebe - to je jedina genijalnost. Ovo ću učiniti zbog sebe, a ne zbog tebe. Mnogi žive za druge, što je glasna pogreška, ali je većina ljudi gluha pa ne mogu da čuju takvu stvar.

Konačno mogu da kažem: neko je pokušao da prodrma moje stavove. To me činilo srećnim; najzad sam imao drugačiji razlog da ustanem ranije i sprovodim svoju maestralnu filozofiju.

Da li je kiša ikada prestajala liti zato što je neko kazao: "ah, prokleta kiša, da hoće stati"? I ti i ja znamo odgovor. Ne budi onda budalast i nemoj svoje uši otvarati za glupe komentare koji su daleko od kvalitetne dovitljivosti.

28.01.2019.

selfness

Bio sam, znaš, sretan spoznavajući stvari. Bivajući ih svjestan. Pozdravljao sam ideje što su dolazile u dom mojih misli. Ali baš u ovom trenutku postaje mi jasnom činjenica i shvatanje kako rečenice kratke naravi nisu bile najpoželjnije mojim očima; čak i izgovarajući takvu činjenicu rušio sam takve - premetao, mijenjao i izbjegavao - i u tome je, između ostaloga, bila ljepota, u tome kako mi možemo da mijenjamo realnost. Mnoge su stvari slučajne, nazovimo ih tako za potrebe priče, ali naša reagovanja nisu takva - svako je pomno odlučeno u nutrini našeg bića i to nije ostavljalo isuviše prostora za bilo kakve žalbene postupke ili osjećaje. Svakoga smijemo izdati ali sebe nikada.


Noviji postovi | Stariji postovi